Postovi
A dream
http://rapidshare.de/files/34674010/dreamfinal.mp3.html
Objavio drito konj u 28. rujan 2006 1:50:00 | 0 komentara
Uvodni...
I tak, zadnjih dana je toliko interesantno da nemam čak ni nekakvu normalnu usporedbu tipa da mi je bilo kao pasancu kojeg su metnuli među jato morževa koji imaju veneričnu bolest te fetiš prema stopalima, jer ih sami ne posjeduju. Ne. A-a. Nikako. Naime, prvo nas je sjebo advokat. Ja sam ga nakon 2 mjeseca nazvao da ga pitam kaj je s predmetom, na što je rođo, gospodin Želimir Par rekao da nije ovo plac i da kaj ja brijem. U tom momentu sam bio sretan toliko da bi mu nabio grofa drakulu u rijetkim momentima dok brije da je šišmiš u analni otvor i tako postigao da se osjeća vrlo neugodno pri pokušajima pokretanja tijela u bilo kojem smjeru. Ako bi se gospodin Vlad u tom momentu odlučio pretvorit u Belu Lugosija, bilo bi mu neugodno ko u matrixu jer bi mu virio blijed žedan čovjek iz rektuma. Stvarno bi to učinio, ali ne poznam Vlada, a da ga i poznam ne znam kako bi ga spremio u nečiju rupu gdje sunca nema. Dakle, advokat nas je odjebo da smo neozbiljni. Sisaj kitu, usrana pederčino, hvala lijepa. Nadalje. Kako mi je pizdarija s londonom uspjela propast poradi nedostatka novaca, što sam znao da će se jebeno dogoditi, imali smo žena i ja backup plan.
E, sad, ovo je ozbiljno. Nikad, and i repeat, NIKAD ne računati na roditelje od voljene osobe. Ljudi su mi pričali da se to ne radi i da si kreten ako to radiš, ali ja sam svejedno odlučio pokušat jer mi je draga rekla da je njen tata najbolja osoba na svijetu, maltene svetac. I to mi je govorila 2 godine. I ja sam u to povjerovao. Upoznao sam ga i odista se činio kao dobrica, dobričina, šaljivdžija, u redu čovjek, rijetkost, etc. No, avaj! Trebao sam bit podstanar u njegovoj kući u kojoj trenutno žive nekakvi bauštelci. Reko super. Tamo je bila još jedna kuća puna štednjaka i vrlo neiskoristivih ormara. Mislim, nikad ne bi pomislio živjet u nekretnini osobe s kojom sam, da to nije eto upravo ova s kojom jesam i koja bi, ako nas okolnosti baš ne pojebu do samog kraja, vrlo lako mogla bit osoba s kojom ću provest život. No, okolnosti nam jebu mater. Dakle, priča. U drugoj kući koja je neuređena i sva sranja sam ja zabrijao napravit studio i skupljat pare za iduću godinu za london. I tako odemo nas troje, otac, djevojka i ja do kuće i on nama pokazuje kak to sve šljaka, ovo ono. No, prvi detalj koji mi se nije dopao je da je ušao u kuću dok su ljudi spavali unutra i to pod "ovo je moje" krilaticom. Kad si godinama podstanar, dobiješ trnac niz kičmu kad tako nešto vidiš. I onda sve 5, dogovorimo za tu kuću sve, ali za drugu koju sam ja trebao uređivat mi čovjek kaže da super, onda će on meni računat kaj sam sve uložio u drugu kuću pa odbijat od RENTE za drugu kuću. Naime druga kuća nije trebala koštat. Ali dobro. Tu se ja skiselim, čovjek mi baci kantu da pokupim jabuke s poda, jerbo će se radit pita nekakva i idemo doma. Nisam bio sretan. Ja naravno već imam telefon na sebi i spomenuti naravno ima dug, te ne mogu imat još jednu liniju. E, tu je krenula pizdarija.
Ma zapravo ne znam ni dal da pišem ovo, pun mi je kurac svega već. Eto, Spikeson, rutavi megafrend mi govori da izdam knjigu, čita stare blogove, iz 2004. Meni je preneugodno čitat ta sranja, on veli da se da izdat to. Nemam pojma. Uglavnom, tata od drage mi je htio naplatit akontaciju za slučaj da POBJEGNEM, a i dragoj zabranio da uzme telefon na sebe jer je to preveliki rizik. Nisam bio faktor rizika dok sam stvarno bez ikakvog problema i primisli da "sad ja radim uslugu" pomogao oko nekih stvari njima. Onda nisam bio rizičan. Kad daš dobru volju i vrijeme, onda je sve ok, ono, kog boli kurac. Baja si samo kad tresneš novčanicama o stol. To je ne hrvatska, nego realnost ljudskog roda. Onda vrijediš, onda si dobra osoba. Kad radiš, kad zarađuješ i kad imaš. Licemjerno slavite ljude koji su poginuli za ideale, pripadici ljudskog roda, oh. No, dobro. Tu sam ja odlučio više ne kročit nogom u nekretninu koja je vlasništvo obitelji moje djevojke, ikad. Kad me se tretira ko kretena, kreten se makne. Uglavnom, tu sam bio strahovito strahovito sjeban. Nakon kaj mi je propao london, propao i je backup plan na kojem smo više manje bazirali sve žive ideje kak bi ovo ili ono. Jebajga, meni bi već trebalo doć vrijeme kad počinjem kužit da mi ništa ne ide, ali to se jednostavno ne događa jer imam valjda polunepresušan izvor optimizma, u momentima kad okolnosti maknu potplat s moje kičme. Vama debilima koji mislite da je ovo kukanje poručujem da odete sisat kitu na toplo i vlažno mjesto, pritom ne mislim na važin vaše majke, nego na suterensku garsonijeru na kozari boku.
Nadalje, iz ovog stana moram selit, danas smo popušili predobar stan u roku 10 minuta, popušio sam 2 posla jer su ljudi idioti i tako. Ne da mi se više ni pisat o tome na koje sve jebene načine ljudi seru. Recimo, tebe sjebu za 2 dogovora i onda te optuže da si neodgovoran jer si se držao DOGOVORENIH termina. To je hrvatska. Onda za jako dobro plaćen posao uzmu poluretardiranu ženu sa znanjem engleskog jezika prosječnog labuda, te ruskim naglaskom, a sve u funkciji imanja sisa u blizini. To više nije bila hrvatska ali je isto tako kurac. Onda popušiš predobar stan zato kaj si nazvao na vrijeme. Onak, ne kužim do kud to sve ide. I onda će se nać uberpametna pičkica ili oligofren i reć "pa napravi nekaj", bez svijesti o tome da se to sve događa upravo zato kaj radim nekaj. Da ne radim, ne bi se ništa događalo. Vrlo logično, iako prosječnom hrvatu, koji borderlinea sa blagom retardacijom to nikako neće bit jasno. K tome se još debljam ko tuljan u ribarnici i gubim erektivnu moć, a nemam ni 30 godina. Dobro, to je možda zato kaj k tome stalno drkam, ali jebemu mater, nemrem ni disat pretjerano. I ne da mi se pisat ovo. I pun mi je kurac da mi comp za snimanje ne radi kak treba, da mi ni jedan posao ne uspije iako nisam kriv za to i da nemrem apsolutno ništa napravit u životu jer me okolnosti pojebu do granice parodije.
I ovo je jedan od onih dosadnih blogova u kojem apsolutno ništa zabavno nemam za napisat, nit to mogu napisat na zabavan način. Jedina stvar koja me trenutno u životu veseli je moja djevojka, što je zapravo potpuno loše i glupo, pa je dobro to da svaki dan imam minimalno 6 novih planova koji će ofkors propast, ali o kojima mogu razmišljat s optimizmom. Navodno i sestra moje djevojke ovo čita pa, bok Ivana, kaj ima? Mislim strašno. Ono kaj je najbolje, sad više ni nemrem pisat onak poluanonimno kak sam mogao prije 2 godine kad sam pisao najbolje tekstove. Nemrem jer da pišem kak i kaj bi htio pisat, pola jebene države bi se urotilo u pokušaju umorstva, a druga polovica bi se odrekla ljudi kojima sam drag. Tj. kojima bih bio drag do momenta čitanja bloga. Al nekak razmišljam o tome da me to ne bi trebalo jebat pretjerano. Mislim, ja sam zadnja osoba koja će se ispričavat za ono kaj je i za stvari koje su joj na pameti. Možda ponovo počnem pisat bez autocenzure. Vjerojatno. Jer me fakat boli kurac. Opet.
Objavio drito konj u 17. rujan 2006 4:33:00 | 1 komentara
